Sali MemedAugust 23, 2018
Muki-660x330-1.jpg

7min424

( O liko ki akaja kolumna prestavinela duj razlicno personalno karakteristike taro amare domicilno strancija.Nane namera nikoj te ovel nit omalovazimo nit degradirimo)

Sabalutni kafa, negde ko centro tari Shutka ko disavo kafici. Uza leste baro vrda stransko tablicencar, iako o ker leskoro 100 metre podur taro kafici , parkirimo ko trotoari.

Bizi gajla, o manusha sikle namesto taro trotoari pirena maskhar i ulica, koja so ko sabajeskere arija perdi vrdona pre bukirime bikibaskere robaja, parkirime taro solduj riga em ko drom em ko totoarija, djakerindor te civelpes i roba ko tezge, a, o autobusija, ma koj k*relalen isilen than neka uklen ko trotoarija neka naken.

Uza ki kafa ko than lokumi jek kocka shekeri, te djal o muabeti gudlo.

A, o sabaluko,hari pokasno prvin i kafa , pa palem odova o tate burekija, simit pogace sudre jogurteja.

Na, sigurno nane korkori, mora te ovel leja neko odotar, jali phral, bratuceti jali amal, korkori nashti pa ov alo turisti, trebela leske turisticko vodici, jali «necije ramo za placenje». Bitno so o lafi muabeti pocminela, kaj o stranstvo nane sar so sine angleder, o love na araklovena ni ki granka ni ki ulica, o chave barile, barile o troskija, nikoj na kerela buti, dzivdinelape taro socijalno jali nesto ko kalo keribe buti. O chave nane sar akate , nanelen respekti, iklile ko 18 bersh korkori te zivinen….pharo djivdipe bari skupotija.

Elhamdulillah, shukjur, leskoro djivdipe nane dobor losno sar so si akate.

Kerela lafi kaj si baro patrioti, dela chuche ideje vrtindor ko krugo sar bi ovela sa pointeresno pire sogovornikoja, dodusa hari hipokriticno ama astarela pani.

Ali sar tej , ov resingja ple familijaja te avel ko plo «Tikno Paris», dali alo te frdel chal’mi ili alo chace te dikelpe ple pashencar , ple amalencar ,nane vazno , bitno pijela piri sabajleskiri kafa thaj pravela i tema bashi o melalipe ki Shutka, bashi prashina koja so gltinela barabar e gusto kafakere talogoja, o baro choripe, pojedino reketija upreder lende taro lokalno bande.

Razocarimo penela, kaj but sig ka nasel prema ki Turska, Grcka, jali ko Hrvatsko primorje, thaj si ko gndipe jali dji bershe palem ka avel.

Jekutno pozitivno suveniri peja ka legarel, o bijava, lepenke, lastukija , skara , hajbe, pijbe, korkori jali familijarno,dji kote alo «end» sa adava memorizirimo ko plo intelegento mobilno telefoni.

Oja, ov si ki gnd kaj ka nasel but sig tari pli kupatni sar o beng taro krsto.

Cudno leske, 11 bersha sine svedokija tari bari diktatura, korupcija, thaj mito 11 bersha nane kerdo buti ko interes e dizutnenge,jekutno kontakti e komunaja sine rodibe love bashi disave odredeno bukja, o dziani ki kupatni pa ni ola o gastarbajterija ( domicino strancija) na tromana sa te kritikujnen ko adala bersha e time tari komuna barabar e sherutneja.

Akana kana trampingjape kompletno o sherutnipa ki komuna, kana pocmingjape te investirinelpe ki komunalna infrastruktura, ki ekolosko cisto sredina, kana meningjape o odnos e opstinarengoro pa cak e sherutneskiri prema o dizutne, kupa taro kupatne , mukle taro sindjirija , kola so ko vakti nasti sine te disinen bizo amin taro ex lokalno sherifija ,azdinge sebepi o manushikano odnosi e neve sherutneskiri tari komuna.

O avgo problemi,i prasina, o melalipe, o diva deponije kola so si sakodiveskoro dekori ki sasti komuna, i kand so buvlargovela ki sasti teritorija taro mrshe, hajbaskere namirnice,frdibe o melale pajna ko droma, thaj o sastipaskere posledice, o vandalizam odredeno grupengere kola so unistinena sa odova so o timi e kupatnakoro trudinelape te lacharel i komuna si faktorija lengere sig posigjarutno nashipaskoro tari Shutka. Iako o sherutno e komunakoro pire timeja sako dive kerela baro zori te chistinelpe o diva deponije,pobut djene nanelen sluh bashi asavki ekolosko svest jali pak kerena leske ko inati.

Dujto problemi, si o amnestirime kriminalcija tari Shutka, lengoro zulumi thaj reketi upreder o gastarbajterija, agresivno odnosia, zakane trujal reketija bashi lengoro sigurnost te pokinen odredeno suma love , te na bi desinelape lenge disavo losnipe, jali khelin lengere vrdaskere tablicencar , «dema love te iranav tuke o tablice».

Za zal, djanela ovda kaj ingerencije bashi akava kriminaliteti taro odredeno lokalne bande ki Shutka nane e komuna. Ov but shukar djanela o politichko hali ki Makedonija, djanela kaj o nevo Govermento amnestiringja sa e kriminalcen , pa chak sto vise okola sitno krimogena vodacija kola so si pendjarde trujal pli agresivnost, choribe thaj reketija.

Dzi kote avela ko agor e sabalutne kafakoro, angleder te djal te kinel celo burekcilnica, i dhikin leskiri chudimi uza ki okolina e centareskoro, kote so dikela o taze postavime kante, so namesto ko than kote so sine chivde akana zjapinenna tele pagjarde thaj ikavde taro plo postolje. Soske kaske smetinge o kante bashi o dromarde gonoja, leskiri dhikin nane koncentririmi sal ko adala pagjarde kante, numa thaj ko gonoja chudime sako rig ko centro e kupatnake.

Insalah shaj dzi bershe te kuvgale i godi te avel palem , shaj bi promeninenape sa o bukja, o zulumdjije , o kriminalcijako te oven ko plo than, po zasluga so pogled ki niva bashi sadibe kompirija a, o sherutno e dizjakoro najposle ka shaj te dishinel slobodno , thaj ko than te raspravinelpe sako dive e zumumdziencar, e krimininalconcar, ka astarelpe ko but importatna infra strukturalna projektija.

Inshala dji bershe palem ko mlo « Tikno Paris »

Mozes Solomon ( Muhadjer Sulejman)


Sali MemedAugust 22, 2018
3-1.jpg

5min2814

Dikindoj napalal o vakti sekana sinejamen problemi e bare deponiencar, gunoja thaj javera reziklazna bukja, kola so anena salde nasvalipe, melalipe, stereotirpnsot thaj predrasude bashi o Roma.

Trujal so o lokalna isntitucije probinena te keren cisto i okolija odoleja so kobor shaj  pire covechka thaj tehnichka resursenacr te chistinen i shutka.

Kova so za zal mesto te kerelpe pobare kapitalna investociona zafatija kote so ka ovelpe normanlo komuna kote so isila sa o shartija dzivdipaske  i komuna bavinelape bukencar thaj  o resursija ardzinelale ko gunoja deponije thaj khedibe mortika palo sakova  baro Islamsko bidzuko.

Lani bersh dzanaja kaj vaker tuke sebepeja o chiniba o kurbanija ki shutka 2 dive nashti cidelape sine o rat thaj i mrsha sar thaj khand taro ajvanija thaj lengere zarzavatija save so ko sakova agor kulutrno ki kesa sine mukle kote so kergja ekoloshko katastrofa.

Akava bersh iako vekje isijamen iskustvo ko asavke ulaviba, chiniba kurbaija nesar i ekoloshko , mentalno sklop thaj svest nashti te navasinala e mentaliteteja kote so si chivdo uzi amende racistin tiro dvoro frde ko komshija , a palem tuke kereja zijani soske ote dzivdineja.

Akava bersh iako sikavgje o o Roma tari Shutka kaj dzana ko dini islam thaj ka sakova bersh bajola o numero taro Roma save so chinena kurbani thaj ulavena  o mas ko chorole Roma, numa panda adzilo o mentalno, ekoloshko  svets ko Roma jekajek frde avrijal taro dvoro.

Erati thaj avdije ki dzamija ki Shutka vakertuke nae manush savo so naklja a na vakergja so khandela be!!

Ko akava than shaj arakelape sine taro mortika sar sadaka so dengje e dzamijake popratno zarzavateja, ajvanengere pre, duri o poklonija so delingjepeske sebepi o bidzuko Kurban bajram.

Avdije palem sar dezurna tari lokalna samo uprava chistingje o than soske sine bare reakcije taro dzijani savo so dzivdinela ko akava kotor tarzi dzamija savi iklola sine khandibe, kote so shaj anela ko akala tate dive epten bare nasvalipa.

Ko akava kotor pravelape o puchiba kaj definitivno trebno te lenpe kaznena mere bashi nesovesna dizutne kote so trebno te oven parichna kazne , a sar dujto trebno te razmilsinel i komuna zaedno nekobor isnstiticije save so preperena ki ekologija , dzivdipaskoro than thaj javere seektorija ki khedin e Ngo save so kerena but ko bajrariba i ekologijakiri svest te pravenpe edkacijakere ekoloshka centrija kote so trebno te vizitkerela sekova dizutno ki komuna Shuto Orizari thaj ka sikavenpe savo dzandipe isile kana to than si cisto thaj save problemija shaj te ovel tut kana isi deponije thaj javera gunoja.

Ko akava sluchaj trujal so i ekologijaki shutka but bersh napalal si problemi, o  muslimanija neli jek taro najcista religije si o Islam aako agajr muslimanija dikena kobor ikerenape palo dini.

O 24 VAKTI BESELA KO RASOLOZENIE TE KEREN PE VIDEO KLIPIJA SAVE SO KA BAJRAREN I EKOLOSHKO SVET KO ROMA KI SHUTKA.

Sali Memed

Kolumna

 


Sali MemedAugust 16, 2018
grcka-makedonija.jpg

5min738

Adzikerelape interesno septemvri ko politikani scena ki Makedonija kana kerelape lafi bashi lakoro strateshko opredeliba ko avutnipe. Ko akava momenti trujal o odmorija pohari ali sigurno o gavermento gurinela o moto trujal akanaske akana salde taro profili ko fb taro premieri  Zoran Zaev baši o referendum thaj  o panlo lafi e grcijaja.te dikenle o dzijani.

Tari javer rig o Vmro dpmne dikela ki rezerva celo situacija thaj akanaske bizo nesave konkretna cekorija adzikerela o momentumi te iklol staveja sar ka keren dali ka dzan ko referendum ja ka bojkotirinen.

Agorutne ankete kana kerelape lafi bashi rejting vaker tuke si nerešeno maškar Vmro dpmne thaj Sdsm odoleja so dikelape o trend taro bajrariba o rejting kori o vmro dpmne za razlika taro sdsm kote so sinele angleder 3 masek pobaro rejting taro Vmro.

Spored i situacija e dogovoreja e grcijaja i euforija taro patriotizmo nesar avela kaj si ochekuvano  o rejting te ovel pobaro ko Vmro,  iako trebno o Sdsm epten te potinelpe te dokazinelel te shaj ubedinela pobuten kaj asavke admije sar soj o dogovor e grcijaja  si salde avutnipa e Makedonijairi kori EU thaj Nato thaj kaj salde agjar shaj iklovaja tari akaja socioe-ekonomsko politichko situacija.

Jek taro adutija koleja so ikerelape o Sdsm si o maksimalno saporto taro mashkardzijaneskere institucije kori o lakoro kointinuniriba ko drumo kori EU, dzikote o dzijani ki Makedonija durist o Makedonsko  entiteti nesar pareste prifatinela i Severna Makedonija meniba istorija, nashti adaptirinelape ko nevo momenti kaj treno te bistrelpe but bukja taro makedonizam hem te dzalpe ki nevi rig opshtestveno shukaripa sarinenge ki them.

SO O ROMA KO SASTO PROCES REFERENDUM, MENIBA ANAV, KORI EU THAJ NATO

Akanske dikelape i  situacija kaj o Roma bash na interesirinenape ja nae lenge prioritetno o referendum thaj leskoro dzandipe so ka ovel ako oja ili na (sar sekoja buti o Roma nae informirime but bashi sasto proces referendum, namangena te dzanen so ka ove l ponodorig, naelen pobaro delo piro stavi dali oja ili na ili bojkot hem soske agjar ka keren ) osven o romane partije ja manuša save so nekoj delalen instrukcje sar te keren sar te postapinen ko referendum.

Dikindoj o sasto proces o politikane romane partije thaj prestavnikija taro pobare partije bashi o Roma počminena pointezivno te formirinen timija save so ka keren buti ko teren. I realno situacija si kaj o Roma ko pobaro kotor iako realno naelen stavi soske ako agjar pritiskime taro javera persone sar thaj rodibiaja pli egzistencija, interes, buti, itn. ka glasinen ko referendum OJA numa savi motivacija ka ovelen te ikljon ko referendum ko pobaro numero te glasinen adava trebno o politikane partije te araken mehanizam modul te shaj iklona.

Ki Makedonija o etnikumija ko pobaro kotor ka iklon mo referendumhem ka vakeren OJA bashi Nato iako meninelape o anav soske ola dikena kaj o avutnipe ki Makedonija si salde kori akala procesija. ya raylika taro makedonijakoro etnikum ola si ki bari revoluciono faza so ponodorig thaj but hemome stavencar….

O Roma na,adzola lenge khanchi salde so posigate te dzalpe kori EU hem sarine legalno te rodenpeske buti ki Francija , Germanija, Spanija, Swedska  adava ka ovel najbari inspiracija te glasinen iako but tikno nmero dzaena so trebno te kerel i Makedonija te sha barem 2025 te ovel delo taro EU familija.

Rodibaja kori EU pravenape javer pućiba ako sarine dzaja kori Eu ki Makedonija tegani na trebno amenge nesavi integracija akate, romani komuna kote isi šanse te našabvača soske o glasachija ka dzan peske taro Makedonija thaj pravelape javera pobut puchiba so tegani ka roda amen tari Makedonija otom potom ama trebno te razmislieple so posle…

 

Avgo kotor

Kobor ka ovelamen hairi thaj kana shaj ovaja ki familija EU(ko sig vakti)

Sali Memed


Sali MemedJanuary 29, 2018
Muki-660x330-1.jpg

6min912

Mizerno thaj fuhalimo dikava o hali ki Makedonija,shaj me dikava javere jakencar duraldan, thaj na setinava i srzh e problemengere.

Diso puti rupinava bizo te vakerav « op », thaj bizo pardon,navika, mujal o molivi isi guma kosibaske,mujal o hramoviba ko pc isi « delete » jali korekcia, a ko pobut chipote ignoriribe .

Sar tej, mlo niami si, te vakerav , te hramonav odova so gndinava, thaj sar medikava o bukja tele.Kana ka svatina so ko amaro dzivdipe isi but hari vakti , bashi importatno bukja , a len mukajalen bashi disavo avutno vakti,sebepi o sigjarutno ritam e dzivdipaskoro,a palo odova kana, na ka ovelamen shajdipe te kera i trampa ka dika so o vakti mudargjamen , sebepi pasivnost amari.Vakerena so o manusha ceninena o vakti ,tegani kana ko palune momentija len, jali lengere pashen arakela disavi bibah, thaj sakana thindalena te iranelpe o vakti napalal sar bi kerena sa adaja bari trampa .

Akana, kana dikaja so o vakti, so si angleder amende, na tromaja te mukale tajsaske ,te thavdel bizo amari dzivdipaskiri korekcija, ka dika kaj ingarela amen ko jek dilirium, bigjokakere hazrikeriba planija bashi tajsutno sukcesi jali proteziribe amare dzivdipaskoro.

O bi zoralipe, bi jekutnipa , o egoizam  i pasivnost thaj bi interesiriba bashi tajsutno dive si karanluko kolestar pareste shaj iklovaja dzi ki rosh, so araklovela ko agor e tuneleske.

Na sakana tromaja amari bibah , te prechivala javerenge(bi romenge) ,amari bibah ko sa o sfere e dzivdipaske tromaja te rodala amende korkori, bashi o negativno kategorije anavkerde ko upruno teksti.

Ki Makedonija hazri kerelape i trampa e themutne anaveskoro, anelape o kanuni bashi o chibja, anenape javera themutne decizije , ikerenape dikhina uche EU thaj sumanleskere prestavnikoncar numa bizo taro romano faktori( politichko civilno) .

Kote sijem amen te da amaro avazi,mangaja li asavke trampe jali na , tromana li neko te puchel amen sar so puchenape o javera ? Me gndinava kaj i Makedonija tali amari them vi sar so si e makedoncengiri, e chibanengiri thaj javere minoritetno kupengiri kola so dzivdinena ki akaja them, trampaja so savoren len isilen piri matichno them dzi kote e romen nanelen.
Me puchava ma, kana civena 
amen sar paluni dupka ki svirajka «  tega soske bi sine, te formirinenpes romane politichko partije, soske rodena o avazia e romengere bashi lengere fotelje ?

Ocigledno si kaj i them Makedonija si them e Makedoncengiri thaj e Chibanengiri, nikas vaver nanelen njami ko konstruiribe e thema, sem ola duj kupe .

Shujkur so okova rezhim pelo(bashi komuna ShutoOrizari), shukjur so o dziani ki akaja komuna dzivdinela poliberalno vo odnos taro vakti e javere timeskoro tari komuna, no tromaja li te ova chale sal ko lokalnikano nivo, pa na dzivdinena sal o Roma ki akaja komuna.

Miri kritika nane nasochimi sal ko akava Govremento, akava problemi so sijem izolirime taro sa o importatno decizie bashi amari them si panda taro konstruiribe e pluralizameskoro ki Makedonija.

Zaruri sijem te sikava so amenda sijem kotor taro politichko,versko, socijalno thaj ekonomsko kupatno buti keribe javerencar  ko anibe decizie kola soamenda astarela ko dzivdipeki akaja them, na valjani pobut te ova « PALUNI DUPKAKI SVIRAJKA

paluniMozes Solomon (Muhadjer Sulejman)


Sali MemedJanuary 18, 2018
converted_file_54069bc2-1.png

1min2400

На 25 декември 2017 година, 39-годишниот Ром, Беким Демир, според известувањата починал од предозирање во затворот Идризово само неколку дена пред да биде пуштен на слобода. ЕЦПР ќе го изнесе неговиот случај пред суд, како дел од колективна тужба која вклучува смрт на тројца други затвореници Роми против Управата за извршување санкции при Министерството за правда. Воедно, тој е осмиот и последниот затвореник кој починал во КПУ Идризово во 2017 година и четвртиот Ром кој починал во македонските затвори во период од само 9 месеци.

Повторно, околностите околу смртта на еден Ром се сомнителни и несигурни. Семејството на Беким добило телефонски повик од него на денот кога починал. Тој им кажал дека имал тешкотии при дишењето откако лекарот во затворот му дал две инјекции од кои се чувствувал парализирано. Го замолил своето семејство да дојде во затворот за да го спаси.

Во седмиците пред неговата смрт, Беким му се пожалил на своето семејство дека чуварите и лекарите во затворот го малтретираат. Чуварите рутински го тепале и му се обраќале со етнички навреди, тврди неговото семејство кое ги видело белезите на неговиот грб. Исто така, тој се жалел на постојани болки во стомакот и нозете, за што лекарите одбивале да му дадат медицинска нега, и дури го малтретирале затоа што барал помош. Во еден случај, лекарот наводно му рекол на неговиот претпоставен „нека оди по ѓаволите, изнеси го, сите тука се болни, не ми е гајле дали ќе умре“.

Беким отслужувал 3-годишна казна затвор за кражба и немал сериозни здравствени проблеми пред да биде примен во КПУ Идризово, каде при посетите семејството забележало дека со текот на времето неговото здравје се влошува. Тој има две ќерки на 12 и 4-годишна возраст.

Македонија веќе беше предупредена. Континуираната смрт на млади Роми во нивните затвори не помина незабележано, и ние нема да дозволиме ова да помине туку-така“ рече претседателот на ЕЦПР, Ѓорѓе Јовановиќ. „Тие знаат дека тоа што го прават е погрешно – веќе имаат платено оштета за смртта на затвореник Ром во многу сличен случај. Доколку Министерството за правда не нареди соодветни истраги, ќе видиме што судовите имаат да кажат за случајот. Ако одбијат да ја задоволат правдата, овие случаи ќе ги изнесеме пред Европскиот суд за човекови права“.

Неговата смрт следи растечки познат тренд и многу наликува на околностите на смртта на други двајца Роми оваа година: 25-годишниот Јусинов Ердал и 21-годишниот Андриас Реџепов. И двајцата починале поради предозирање со лекови против болка, и двајцата ги обвиниле чуварите и лекарите во затворот за малтретирање, и на двајцата наводно им била одбиена медицинска нега во часовите пред нивната смрт.

Станува очигледно дека македонските власти се или неспособни или неподготвени целосно да ја истражат смртта на овие затвореници Роми и, доколку е потребно, да ги гонат лицата кои се одговорни за тоа. ЕРРЦ смета дека постои неверојатно голем број докази кои упатуваат на институционално насилство врз припадниците на ромската етничка заедница. Неуспехот соодветно да се истражат околностите во овие смртни случаи претставува прекршување на многу национални закони, како и на член 14 (право на недискриминација) од Европската конвенција за човекови права, заедно со член 2 (право на живот) и член 3 (забрана на тортура).

Извор: ЕЦПР


Sali MemedJanuary 4, 2018
Muki-660x330-1.jpg

9min622

Ko sa o romane politichko partie isi moralno, jekh tikno numero sposobna manusha, kola so nashti avena dzi ko lafi taro analfabetija, nesposobna, nekompetetna butdzenipa , thaj okola ,kola so but upre ujrana, gndipaja, kaj o sumnal si dendo lenge ko vasta, a, obikolinena sa o moralna norme thaj principija, thaj si hazri bashi turlie, mahinacije thaj kompromisija.

Kozom so pamtinava taro pocetok taro, pluralizam thaj pobut partisko sistemija, skoro sa o bare politicko partije mukle, o lidersko pozicije javerenge bashi pobuter kharane.

O SDSM trampingja pobuter liderija taro Branko Crvenkovski, Buckovski, Hari Kostov Sekerinska , thaj akana o Zora Zaev.Vi agjar o VMRO-DPMNE kova so menigja par liderija,akala liderska trampe sine thaj ko chibalane partije Taro Arben Dzaferi Menduh Tachi ,Selmani thaj javera .

Odova soj interesno, so ko amare politicko partije bersencar achona, ista liderija, te pene o politicko partije si lengere licna svoine, jali nasti ulavena pe tari lidersko fotelja, te pene si lengiri bijandipaskiri papocna vrvka .

I pokraj o poraz generalno ko lokalno alusariba, taro pobut romane politichko partije ,kola so sine koaliciono partnerija, e VMRO-DPMNE- eja, nikoj na dengja dzovapi bashi plo bisukcesi ko alusaribe, jali te del biakharibaskoro bangipe sebepi o poraz, ko than te akharen kongres ,kote so lengere membrija ka alusarien javere lidere sig posig, palo desh bers politichko amalipe, e Gruevskeja, akana kuvgje ki pozicija.

Akava talo indikatori ,bashi lengoro bisposobnikano politichko buti keribe, thaj lengoro bihaljojba so ingarela i opozicija, koja so i trebela sine te ovel braniko bashi arakibe, em mujalipe e deciziengoro , ando taro Khidipaskoro butdzenipe akola so na ka oven produktivno upreder e Roma tari Makedonija, thaj upreder lengoro elektorati.

Ko than te oven konstruktivno opozicija, te bi acona ko plo murshikano ego , ponasinenape ,ki pli standardirimi tradicija, bashi favorizmia ple interesenge, garavde dogovorija, thaj javera bukja, kola so kerena sine, dzi kote sine ko sherutnipe.

Oportunisticko dikibe akale bukengoro, sikavela, kaj akala romane politichko liderija o Amdi Bajram, Shaban Saliju, Nezdet Mustafa, Bajram Berat thaj okola taro potikne romane politicko partije, akale avibaja ki pozicija, sikavge kaj si nesposobna, sebicno thaj korumpirime politicarija, kola so nanelen politicko nacionalno svest, bashi interes e romengoro ki Makedonija.

Akala tipija amare politicarija , ko realno dzivdipe, izdefiringje duj klase manusha : jek kola so isilen baro kapitali , thaj o dujto kategorija manusha kola so edvaj predzivdinena hajbaja, ki fuhal adaleske ni jek nit o dujto, nane chalo thaj bahtalo, o avgo kategorija konstatntno trudinelape te avel ,dzi ko pobare bankovna saldia thaj vi agjar te oven so popashe dzi ki sherutni politicho garnitura, sar bi ovelalen benefitija , thaj ucharibe bashi sa o lengoro aktiviteti, a, i dujto kategorija ,si , sako diveskoro maribe kotor mareske.

Ola sikavge amenge kaj i politika, na ne la funda bashi morali,soske o morali akale politicarenge si «  bari nepoznanica » soske, keda ka chinave o morali sa o granice si pravde thaj sa si ko shajdipe te kerelpe .

Ko sa o romane politichko partie isi moralno, jekh tikno numero sposobna manusha, kola so nashti avena dzi ko lafi taro analfabetija, nesposobna, nekompetetna butdzenipa , thaj okola ,kola so but upre ujran gndipaja, kaj o sumnal si dendo lenge ko vasta, a, obikolinena sa o moralna norme thaj principija, thaj si hazri bashi turlie, mahinacije thaj kompromisija.

Dzi kote acola « de ja vu » ki romani politichko scena , niko amendar taro Roma na ka trebel te dzakera nevipe, ko lachakeribe amare phare dzivdipaskoro, nit ,te ova respektirime taro bi-Roma ko sa o sfere e dzivdipaskoro.

Vakti si te meken pumare lidersko fotelje neve manushenge, a ola te cidenpes ki penzija, thaj te oven nemo posmatracija, bashi shajdipaskiri nevi politicko istorija, ki romani makedonijakiri politichko scena.

Mozes Solomon (Muhadjer Sulejman)


Sali MemedDecember 30, 2017
Muki-660x330.jpg

4min701

Ange but bersha dava ma godi, kozom siem sine bahtale sar chave adzhikerindor o Nevo bersh. Posebno specijalno sine o 31 dekemvri, uza ko sporeti ko kasta, o mirisija taro gudle, pecenja salate , i sarma obavezno ko sako astali. Avrijal but manusha levo desno, o, dukjanija perde manushencar kola so kinena pijbase thaj javera bukja kola so si lenge potrebno. Amen sar chave dikaja o neve berseskere paketija keda ka avel o ari te putralen.

E, shuzhe nakle vaktija kana sako amendar tegatutne chave kola so dzivdinaja sa ki adaja epoha sama bahtale ki kupa amere jeriencar.

Palo sa adava akala nekobor bersha napalal sa trampinjgape. Kerdilo jek baro jazi maskar o manusha okola kola so isilen but , thaj okola kola so nanelen ich.Numa sako advive dikela akava dive sar dive kote so isilen nada kaj o nevo bersh ka anel lenge posuze blagodetija thaj trampa, o chorole kaj ka ovelen hajbaske sako dive , a o barvale, kaj o nevo bersh ka bajrarel lengere bankovna saldija.

Hari pohari ake amen ko Nevo bersh.Pobuter tumendar si ki misal kaj o nevo bersh ka ovel polacheste taro purano. Na bi trebela sine adava te ovel baro pharipa, te bi shaj trampineja o purano prema o nevo avela avtomatski bizo trudo , no te trampine, o bukja taro purano ko nevo , nane bash loki zadacha. Soske ? Pred se, so o purano bersh pobuterenge sine bilacho thaj dukavno.

Angleder te dzakera o nevo bersh, pobuter tumendar kerge seljamija , bahtaringe nekaske o nevo panda bi reslo bersh, sikavgje dzentlmenstvo , emancipacija kulturovizacija, Bon ton manirija, da bi pala ko 24 o ari ano 31 dekemvri sa akala pozitivno bukja chudingje ki bavlal te pene nikada ni na sine.

Ka astaren palem te kukinen , koj sebepi bashi bilachi deredza, soske akava tari desno rig nane vi sar okova tari levo rig. Ka sikaven pes pobuter sar genialcija, patriotija, zorale dandengere , zorale vilicengere, prema okola kola so betonirinjge pumare fotelje, bershencar. O esapi agorinkerela akava besrh, jali sine kali jali sine parni sijem ulavde ko akava puchibe, nane diferencija jali sijem ki misal bashi politika jali bashi privatnikano realno dzivdipe.

Okola kola so dikena sa kalo, puchenape? » Ka ovel li polacheste ko Nevo bersh ». »Soske sijem ki mizerija saakana , ko sa akava vakti samo amen ? ». »Soske sijem ki chik e chorolipaskoro dobor lungo vakti » ?

Okola kola dikena tari prizma e realiteteskoro, vakerena : « Sebepi so isi but kukavice, bi zorale manusha, chora, manipulatorija, degenerikija, analfabetija kola so krojnena amari politicko socio ekonomsko dzivdipe ».

E , normalno kuvaja ko nevo bersh bizo dzivdipaskoro kompas , thaj dzaja ki khelin na « komu ide zhish » ko korolikano nachin ki tepka ka probina te kuva odova so mangaja te ovel amenge target.

 

Bahtalo o Nevo bersh Romalen kote oven te oven.

Mozes Solomon (Muhadjer Sulejman)


Sali MemedDecember 15, 2017
Samka-Ibraimovkski.png

4min574

ki Radza e Makedonijakiri dela ostavka ki akaja funkcija thaj iranelpe te ovel deputati ano Makedonijakoro Khedipe.

Starto di, kana iklilo ki pres konferencija ane makdonijakiri Radja te publicirinel piro mukibe, but Roma kola so hari pobut dzanena i politika acile bizo lafi , soske thaj savo sebepi sine leskoro mukibe, jali sine upra leste kerdo disavo zori, ja save si o planija e aktuelno radjakoro te kerel trampa ko akava ministertvo.

Ako mekaja o spekulacije ki rig,akaja decizija taro Ibraimovski arakela pobut pozitivno dikhin, dzi kote kerelape lafi ko centralnikano romano politikakoro nivo, thaj i realizacija e avutne proektenge tari Inkluzija 2014-2020 bersh.

Akava si avgo drom i kupatni Shuto Orizari te nashavel piro sherutnipa taro centralnikano politikakoro aspekti, jeke lafeja o romane politicko liderija kola si groto tari akaja kupatni jali komuna bershencar ikerena sine centralnikano sherutnipe e romane politikakoro ano centralnikano nivo.

So shaj anela a so shaj nasavaja amen o Roma akale trampaja, trujal mande khanchi na nashavaja, odoleja sal laja panda jek deputatsko than ko kanuneskoro kher e Makedonijakoro, trujal o Bajram Amdi sar opoziciono deputati ka ovelamen panda jek Rom deputati tari pozicija, kola so but Roma pendzarenale sar baro borco mujal o bi nijamija upreder e Roma, thaj deputati kova so ko nakle bersha sar opozicioneri dengja pobut amandmanija ko kjari e Romenge,a akola so na realiziringepe sebepi o nanibe sluh e tegatutne pozicija.

Ki akaja chipota nashalipe shaj ovela sal e komuna Shuto Orizari, vakerava shaj sebepi so na dzanaja sar o komunakoro ogranoko taro SDSM ka pratinel o buti keribe taro akava ministertvo kote so Ibraimovski ka mekele pire dzeneske tari pli partija e Aksel Ahmedovski a kova so avela tari Purabali Makedonija Delcevo, kote so ko akava kotor tari Makedonija funkcionirinena nekobor bare romane NGO, so pre miro gndipe ka len o pobaro kolaci thaj o bukjarnipe dzi kote mukelape i komuna Shuto Orizari korkori peske ki kupa e sherutneja tari akaja komuna e Kurto Duduseja.

Ali, i ne mora te ingarel chacipa sa akava , dzi kote o nevo predlozimo ministeri na ogranicinelape sal ko birime purabela thana tari Makedonija, thaj dzi kote dikela konkurencija ,ko nevo aktuelnikano rakovodstvo ani kupatni Shuto Orizari, tari javer rig , trebela te dzakera poaktivno keribe buti e kupatnakiri , e neve ministereja thaj e Makedonijakere Radjaja, bashi sa o aktuelnikane puchiba, realizacija, shajdipe te delpe shajdipe sa e Romenge tari Makedonija te len than pumare ideencar thaj proektija koleja ka lacharelpe kozom dobor o dzivdipe e romengoro ani Makedonija. Sekako kerelape afi basi Romani pozicija ko nacionalno nivo,sarine dzanaja , so dzi akana nijek romano politichari na sukcesingja te anel trampa tari akanutni socio ekonomslo politicko pharo hali e romengoro.

Sebepi o politicarija tari Shutka ili ?

Akaja tali jek sahovsko khelin kote so jek shukar igraci trebela te dikel but shukar savo ka ovel leskoro potezi thaj save potezeja ka iklol lekoro mujal kanidati.

Numa, ajde te meka o vakti te del amenge dzovapi, bashi amare puchiba.

samka ibraimovski

Mozes Solomon


Kjani IbraimDecember 6, 2017
roms_jews-1.png

5min4321

Израел: Ромите пристигнуваат со стотици! Тие ќе бидат потомци на еврејското племе Симеон!

Израел: Ромите

Во ноември 2017 година, во Ерусалим се одржа првиот еврејски-ромски форум. Целта на организаторите е да создадат врски меѓу заедниците и да докажат дека Ромите потекнуваат од племето Симеон – и всушност се Евреи. Во меѓувреме, тие пријавуваат илјадници повици од целиот свет, а неколку стотици доаѓаат во Израел да ги откријат “своите корени”.Самуел Лабок, специјалист во селото Кочав Јааков, тврди дека според неговите истраживања тие се потомци на еврејското племе Симеон!

“Открив некои многу интересни работи за нивниот однос со еврејскиот народ. Тоа беше многу голема работа, и почнав да зборувам за тоа на Фејсбук и на интернет, а одговорот беше огромен. Добив многу одговори, и решив да одам понатаму и да го основам еврејско-ромскиот форум. “

Форумот првпат е организиран во Ерусалим во ноември. Околу шеесетина Роми од Франција дојдоа во Израел на серија состаноци. Вклучените страни создале симбол кој ја комбинирал Ѕвездата на Давид и тркалото идентификувано со ромската заедница.

На видео кое е емитувано од веб-страницата на Ynet, десетици Роми пеат “Евену Шалом Алехем”, популарна израелска песна што значи “Нека ти донесе мир”.

На состанокот беа презентирани наодите од една студија, која тврди дека Ромите се Евреи од племето Шимон (Симеон). “Голем број на Ромите знаат дека се од еврејско потекло, но немаат доказ. Верувам дека со моето истражување, со проучување на традициите и потеклото, можеме заедно да ги реконструираме работите. “

По објавувањето на извештајот, илјадници членови на Ромската заедница дојдоа во контакт со Израелците за да организираат дополнителни состаноци. Тие ме контактираат од Франција, Финска, Шпанија, Русија, па дури и САД “, вели еден израелскиот специјалист.

Гледаме врска меѓу нациите, на пример, нацистите се обидоа да ги уништат само двата народи – Евреите и Ромите. Овие врски постојат и во други историски контексти и мислам дека ако имаме докази дека сме го пронашле изгубеното племе, а тоа не можеме да го игнорираме. “

Дали постои рабински авторитет кој го одобрува истражувањето?

Сеуште не! Но, рабините и халахичките власти (од Еврејскиот закон) почнуваат да размислуваат за оваа тема. Многу е веројатно дека нивниот одговор е негативен. Повеќето луѓе се обидуваат да ги задржи Ромите подалеку од нив. “Но, сакам да зборувам овде со логиката на еврејската заедница. Ако моите заклучоци се точни, не би било ли убаво да ги примите нашите браќа меѓу нас во Израел, како што сака Тора? “

Од Џереми Алберт – Извор – Ynet – JSSNews

Мозес Соломон

https://jssnews.com/2017/12/02/israel-des-tsiganes-arrivent-par-centaines-ils-seraient-les-descendants-de-la-tribu-juive-de-simeon/#comment-660746


Kjani IbraimDecember 1, 2017
24250953_10156007753984114_685669403_o-1-1280x720.png

4min519

Phravde me jakha, a suno dikhava.

Khedisalile… Khedisalile o akharde. Šungjovela lafikeribe maškar lende. Soske tane akharde. Khonik nadzanela. Eke taro jekhvar o udara phravgjona thaj khuvena o respektirime. Sare uštena ko pre te den piro sajdipe dzi olende. Bešle ko baši…

– “Amalalen…” Šurjakerda jek taro respektirime.

– ‎”Šaj pučena tumen soske si akhardo akava khedipe? Soske sijen akharde? Majanglal te dav tumen dzovapija ko akala pučiba, mangava te vakerav tumenge baro ov sasto so ulavgen taro tumaro vakti te oven ko akala dakikija kola so ka hramonen i nevi historija e Romengiri.”

Sarine čutindor šunena e respektirime.

– “Musaj te vakerelpes kaj but vakti amare timeja kergem akaja lista. Sare so sijen akate nasijen akharde biresarinaja. Salde, sijen akharde baši tumaro intelektualno kapaciteto so vazdingenle vaktesa thaj tumare uče siklanencar. Maškar tumende akate isi diplomirime thaj studentija: pravnikja, politikologija, novinarija, sociologija, doktorija, inzenerija, informaticarija, ekonomistija, psihologja…”

Sare šunena sine o šukar keribe lafi taro o respektirime.

– “… Akate, maškar tumende isi dzene kotaro sa o dziakana romane politikane partije. Akaja lista si kerdi bizo te dikhelpe jali khoni sine ki okoja ja ki akaja partija. Na. Akate sijem sare roma. Roma kola so mangaja nevo thaj pošuzjo avutnipe sarinenge amenge thaj napal amare čavenge ja unukonge. Ka kera  buti sarine jekh-ka-jekh barabar amenge te ovel pošukar thaj amare avutne generacijenge.”

– ‎”Amalalen. Sijen akharde sebepeja te oven kotor ko timi kova so ka anel o nevo tajsa. Akana pučava: Ako kaj jekh namangela te ovel kotor taro akava baro timi, molinava tumen keren mange halali so lelum tumaro vakti thaj šaj te dzan tumenge. Khoni nane te vakerel tumenge lafi.”

Šurakerda jek lafikeribe maškar ko dzijani. A sare pučenape, so te keren.

-“Amalalen… Te šunamen…”.

Denda vika jek taro o respektirime. Thaj thavdingja ko plo lafikeribe…

-‎”Šukar so nijekh na iklisto. Tegani šaj te dza ponodoriga. Amen andem decizija te kerelpe buti upri o romano problemi. O najbaro problemi. A odova tano: te respektirina amen maškar amende.

-‎Šaj pučena tumen sar ka resarina odova? Arakhlem kote o kraho. Odovaj so kaj jekh lela pobuter, kaj jekh pohari a isi soj khančesa.

-‎Amalalen. Nakhla odova vakti. Akana SARE KA KERA BUTI SARINENGE AMENGE.”

-‎”Isi amen kerdi plan programa thaj strategija ko pobuter kategorije te kerelpe buti te vazdelpe o nivelo e romengoro ko poučo nivelo. Ko akala kategorije ka aktivirina tumende, a na gadzen. O Rom – Romeske ka kerel o pošuzjo dzivdipe. O Rom ka kerel pe čaveske o pošuzjo djivdipe.

Amaro timi anda decizija kaj sekoja kategorija ka ovel la piro timi so ka angazirinelpes thaj ola korkoro ka birinen koordinatori ko odova timi andre. Svako timi ka ovel le khedipe jekputi ko kurko. A ko agor taro č’on ka ovel khedipe taro o sa o koordinatorija vi amencar…”

Thaj akhal šurakersalilo…

Šurakersalili i buti keribe baši pošuzjo tajsa e Romengoro.

Phravde me jakha, a suno dikhava[Autori: Elvis Hajdar, diplomirimo informatičari thaj ko agorkeribe o magisterska studie ko UKIM-FINKI]



Bašo Amenge


Grupa taro terne Roma intelektualcija, novinarija, web dizajnerija, tehničarija, montažerija thaj javer personali savo so isilen baro iskustvo ki piri buti rodingje te keren nesto nevo ko mediumsko internet than ki Makedonija. Palo beshiba ko sostanok taro timi taro 24vakti.mk angjape decija kaj ko akava momenti falinela jek romano web tv portali savo ka nudinel pravilno, kvalitetno, informacija baši o Roma. Adaleske formiringape o www.24vakti.mk  ko adava sostanok čivgjem akala celija thaj pričine soske te formirina o jekutno romano web tv portali 24vakti.mk

24Vakti © Copyright 2015 – 2017, Sa o nijamija si protektirime