“Možemo li nešto naučiti iz zločina koji je učinjen nad nama? „

Pred obeležavanje  2-og  Avgusta 2020 godine . 

“Možemo li nešto naučiti iz zločina koji je učinjen nad nama? „

Mnogi Romi , obični ljudi ne znaju zašto se poslednih godina obeležava  2. Avgust kao Dan sećanja na žrtve genocida nad Romima.

Da podsetimo: “U noći između 2. i 3. avgusta 1944, oko 3,000 muškaraca, žena i dece Roma ubijeno je u gasnim komorama u ‘Porodičnom kampu za Cigane’ u Aušvicu”.

Oni su samo povod i deo od skoro 500.000 pobijenih Roma u tim neprolaznim vremenima fašizma . U spomen ovim nevinim žrtvama, ostatak pobijenog  romskog naroda  obeležava zajedno sa Evropskim parlamentom I  pojedinim medjunarodnim organizacijama , Dan sećanja na romske žrtve holokausta 2. avgusta.

Rezolucijom Evropskog parlamenta  koja je usvojena 15. aprila 2015. godine  se zvanično proglašava Dan sečanja na romske žrtve holokausta.

Od kraja II svetskog rata pa sve do sredine 80- tih godina dvadesetog veka  jedva da je bilo ikakve diskusije o genocidu nad Romima u meinstrim drustvima  Evrope.Samo se povremena pominjalo stradanje Roma  kako u medijima, tako i u politickim debatama, još  manje na časovima istorije u skolama i univerzitetima. Početak ozbilje debate na ovu temu može se povezati sa delovanjem Svetskog kongresa Roma  (RIJ)  i narastajučom kritikom uskracene i zakasnele ratne reparacije porodicama ubijenih i zarobljenih Roma logoraša.

Prvo javno priznanje nacicističkog progona  i ubijanja Roma iz rasnih pobuda i priznanje da se taj progon  može definisati kao genocid, došlo je u vidu izjave Saveznog kancelara zapadne Nemacke Helmuta Šmita , kada se sastao sa delegacijom novooosnovanog  Centralnog saveta nemackih Sinta i Roma 17 marta 1982 god. kao i kasnije sa delegacijom  Svetskog Kongresa Roma. Posle toga, kancelar  Helmut Koll ponovio je ovu izjavu  u debati u Bundestagu 7. 11 1985 god.  Ovaj dan se može smatrati za prvo javno priznanje da su Romi bili žrtve genocida jer je izneta u nemačkom parlamentu.

Sredinom   te iste decenije, 80-tih, ponovo počinje  da se javlja „zli duh oko 500 nekažnjenih zlikovaca Nirberškog procesa koji su na volšeban način sklonjeni u Ameriku, Argentinu i druge južnoameričke zemlje“ . Ti  nekažnjeni zlikovci u mnogim zemljama, ponovo su stali na noge i odškolovali novi fašistički nakot , širom Evrope . Romi su sve češće bili meta kao nepoželjni, u narastajućoj plimi nacionalizma u centralnoj ,istocnoj i jugoistocnoj Evropi. „Romani dar“ (romski strah) je  proradeo i rano upozoravanje je dovelo do toga da su naši ljudi i porodice opet počeli da  iseljavaju , i to  narocito u Zapadnu Nemacku kako bi pobegli od fizicke opasnosti i iskljucenja iz društvenog i ekonomskog života.

Na našim prostorima Evrope, mi Romi  zajedno sa evropskom javnošću, moramo  čitati istorijske spise I  tumačiti  ih u najmanje dva aspekta: 1. u opštem evropskom kontekstu II svetskog rata I sadašnje evropske političke scene  i, 2. u specifičnom kontekstu naše “lokalne” istorije i njenih specifičnih političkih i kulturnih “politika” I inter/romskih odnosa.

Sada je trenutak je kada treba da se razgovara I javno debatuje  medju samim Romima , pre svega, ali I sa “javnostima” u svim evropskim državama o politici secanja  i aktuelnom istoriskom revizionizmu .  Te debate moraju biti povezana sa skrivenim i neskrivenim  aktuelnim  anticiganizmom. Tek tada ovaj i svi naredni „dani sećanja na ubijene Rome“ i komemoracije mogu  doprineti društvenom priznanju Roma u današnjem svetu.

Nažalost, kulltura  sećanja kod Roma je na vrlo niskom nivou.  To jeste kultrološko ali pre svega moralno pitanje. Strah ili nesloboda jesu  možda mogući razlozi u mnogim zemljama Istočne Evrope, zašto mi Romi javno I na drugačiji način ne obeležavamo “2 Avgust”.

Nisu dovoljne socijalne mreže I FB.  Samo sećanje I komemoracije bez debate na ovu temu neće dostići  željeni cilj.  Secanje na genocid prema Romima  i komemoracije žrtvama genocida moraju biti   povezane sa aktuelnom politikom  prema Romima u pojedinim zemljama i dominantnim moralnim i etickim vrednostima.Takodje , prisecanje i komemoracije ne mogu biti ogranicene na kulturnu ili sinbolicku ravan, spomenike i ceremonije , niti mogu biti svedeni na predmet naucnih analiza.  Kulture secanja nikada nisu zasnovane samo na analizi prošlosti, već imaju za cilj da definišu sadašnjost , oblikuju buducnost i uticu na oblikovanje identiteta. Usled ovog povezivanja proslosti i sadasnjosti, diskusija o tome kako se genocid nad Romima razvijao, izvršio i pamtio u ( zapadnoj Nemackoj) od 1945 mora ukljuciti i analizu sadasnjeg stanja Roma i preovljadjujucih  političkih praksi  u mnogim zemljama Evrope  kada su Romi u pitanju. Politika secanja u postfasistickoj Nemackoj i politike sećanja u svim drugim evropskim zemljama koju su bile idejno bliske Hitlerovoj ideologiji , povezane su savremenim oblicima anticiganizma , koji su nastavili da opstaju i nakon Ausvica.Najcrnji primer je  Bugarska .

Spomenik ubijenim sintima i Romima u Berlinu

  1. juna 1999 god. Nemacki Bundestag je izglasao rezuoluciju da se sagradi spomenikim ubijenim evropskim Jevrejima u centru Berlina. Zahvaljujući upornosti udruženju nemačkih Romi i Sinti koji su se pobunili  i zahtevali spomenik i Romima , sagradjen je spomenik koji se  nalazi u blizini Rajstaga, sedistu nemackog Bundestaga , nedaleko od spomenika ubijenim Jevrejima Evrope. Pravda je zadovoljena.

No, poslednje vesti iz Nemačke bude u nama strepnju da će spomenik „morati“ da se pomeri. I sama vest i  pokušaj pomeranja tog spomenika jeste dovoljan razlog za zabrinutost i obeležavanje 2- og Avgusta.

Nadamo se da se to neće desiti!

Osman Balić

30.7.2020 god.


Bašo Amenge


Grupa taro terne Roma intelektualcija, novinarija, web dizajnerija, tehničarija, montažerija thaj javer personali savo so isilen baro iskustvo ki piri buti rodingje te keren nesto nevo ko mediumsko internet than ki Makedonija. Palo beshiba ko sostanok taro timi taro 24vakti.mk angjape decija kaj ko akava momenti falinela jek romano web tv portali savo ka nudinel pravilno, kvalitetno, informacija baši o Roma. Adaleske formiringape o www.24vakti.mk  ko adava sostanok čivgjem akala celija thaj pričine soske te formirina o jekutno romano web tv portali 24vakti.mk

24Vakti © Copyright 2015 – 2019, Sa o nijamija si protektirime